... izvoli, uđi. Prekopaj mi po ludilu. Jer ovo ovde nije moja duša. Ona je mnogo šira da bih je rečima uhvatila ili nekim smislom uvezala u celinu. Ovde zapravo leži jedan deo onoga što me ograničava, znaš. Ovo je samo jedan u nizu high-low blogova koji ostaju iza amatera koji ne umeju da prestanu sa pokušajima.
Kapiram, jednom kad budeš rešio da me kvalitetno stalkuješ, povezaćeš pojmove, izgooglaćeš sve reči koje imaju veze sa mnom i zateći ćeš se ovde. Ništa posebno, zapravo. Samo nevešto iskopana e-rupa u koju saspem ono što mislim kad sam, previše za sopstveno dobro, srećna ili tužna. Nema tu razlike. Opasnost od ludila jednako vreba bilo da se moje klatno zaljulja ka tački apsolutne sreće ili pak ka onoj koja je na 180 stepeni od osmeha mi.
Ne znati ko sam zapravo je privilegija onih koji gledaju svoja posla. Ti očigledno ne spadaš u tu kategoriju. Bar ne danas, bar ne u ovom (istorijskom) trenutku u kome ponovo nećeš saznati ništa više od onoga što si već zaključio. Nevolja tvoje logike leži u tome da ti ne dozvoljava da se makneš od sebe. Znaš, to je ono kad misliš da stojiš na najboljem mestu i imaš dobar uvid u situaciju. Sve što vidiš iz tog položaja, sve što namirišeš i sve što te takne samo će potvrditi ono što si već znao.
I OK, super je to osećaj. Siguran. Ušuškan. Ja ću ti, kao neko ko stoji na granici onoga što znaš i ne znaš o meni, domaćinski i zarad prijateljskih odnosa, lupiti pečat u pasoš tvog znanja. Osim ako me ne zatekneš koji minut pošto sam popila kafu. Mada, i onda ću uraditi to isto, samo sa širim osmehom i jasnijim "mindeđ" stavom.
Ja drugačije ne umem i ne želim da rušim Sneška ni tebi ni meni. Stajaćeš lepo tako na mestu na kom bez svake sumnje donosiš dobre zaključke i znaćeš da si u pravu. Znajući šta je sa one strane granice, a u želji da te ne zaplašim, ja te neću pozvati da se pomeriš sa kote na kojoj si. Takođe, nisam sigurna ni da želim da znam šta bi zaključio kada bi se usudio da pređeš graicu. Šta fali da celog života budemo paralelne prave koje nemaju ambicija da se dotaknu u makar jednoj tački preseka. Dovoljno nam je to što vidimo da bismo bili u pravu. Pametnom je i to dosta. Valjda.
No comments:
Post a Comment