1993. Miholjsko leto. Jelena ima 11 godina, ja imam 13 i terasu sa lepšim pogledom. Sedimo na stoličicama i posmatramo crvenaksto sunce. Ne preterujem, sećam se svakog detalja. Došla je iz škole i donela neprocenjivo blago: kasetu na koju joj je neko presnimio novi albm Nirvane. "In Utero". Danas se pitam kako je moguće da u godini u kojoj nam je protok informacija bio sveden na ivicu sa neizvodljivim nas dve dođemo u posed tog blaga.
Preslušavamo album ćutke. Kezimo se jedna drugoj u oduševljenju i glavom pratimo ritam pesama kojima i danas znam raspored. Ne sećam se koliko smo puta vratile kasetu na A stranu i iznova slušale pesme. Tu atmosferu pomalo remeti Ljilja koja drži pohabanu loptu u ruci i pita nas da li bismo da dođemo dole. Teško nas je spustiti na zemlju u tom trenutku. Počele smo da odrastamo.
Simbol našeg odrastanja su sveske koje držimo na krilu. Pomno slušamo Kobejna i pokušavamo da uhvatimo reči pesama. Sećam se koliko smo puta prevrtele "All Apologies". Sećam se i da su nam neke reči izmicale i neka mesta ostajala prazna. Šta li smo mogle da shvatimo u tim godinama i sa znanjem engleskog koje se više oslanjalo na ambiciju nego na utemeljeno poznavanje jezika?
Danas sam se setila: i pesme, i Jelene, i sveske.
Volela bih da ih nađem.
I pesmu zapisanu na trinaestogodišnji način.
I Jelenu iz tog doba.
I svesku sa rečima i top-listom.
I te emocije, kojih, iako sam zapamtila detalje, ipak ne mogu da se setim.
Preslušavamo album ćutke. Kezimo se jedna drugoj u oduševljenju i glavom pratimo ritam pesama kojima i danas znam raspored. Ne sećam se koliko smo puta vratile kasetu na A stranu i iznova slušale pesme. Tu atmosferu pomalo remeti Ljilja koja drži pohabanu loptu u ruci i pita nas da li bismo da dođemo dole. Teško nas je spustiti na zemlju u tom trenutku. Počele smo da odrastamo.
Simbol našeg odrastanja su sveske koje držimo na krilu. Pomno slušamo Kobejna i pokušavamo da uhvatimo reči pesama. Sećam se koliko smo puta prevrtele "All Apologies". Sećam se i da su nam neke reči izmicale i neka mesta ostajala prazna. Šta li smo mogle da shvatimo u tim godinama i sa znanjem engleskog koje se više oslanjalo na ambiciju nego na utemeljeno poznavanje jezika?
Danas sam se setila: i pesme, i Jelene, i sveske.
Volela bih da ih nađem.
I pesmu zapisanu na trinaestogodišnji način.
I Jelenu iz tog doba.
I svesku sa rečima i top-listom.
I te emocije, kojih, iako sam zapamtila detalje, ipak ne mogu da se setim.
No comments:
Post a Comment