... sam onomad uključila računar, nisam ga više isključivala. Dok je cooler brundao dogodio se pravi mali život. "Leptir bi umro pod takvim teretom", pomislim i mrzim što svoje misli kuckam među navodnicima. Nije to način da im dam na značaju, više je samo onaj puki pokušaj da ispoštujem sva pravopisna pravila. U trenutku mi je pala na pamet ideja da neke krilatice belosvetske prepravim. Ne bih se više držala načela življenja kao da mi je svaki dan poslednji. Lepše zvuči da se pridržavam načela da "svaki dan živim kao da sam leptir". Poetičnije je, manje dramatično, a opet, sa istim smislom. Za to bi trebalo da postoji jedna reč. Kao što "mamihlapinatapai" opisuje ono dvoje, koji se gledaju, i koji bi definitivno nešto hteli, ali ni on ni ona nemaju dovoljno hrabrosti da nešto preduzmu. Kratka priča u jednoj reči. Kratak život u jednom danu. Prah na leptirovim krilima dovoljan da se preživi tek jedan život. Bez inkarnacije. Bez reprize. Sa mnogo ljubavi i svesti da je, ipak, eto, sve pomalo prolazno.
No comments:
Post a Comment