... njene priče dugo je bila bezlična, nedovoljno inspirativna lutka koja zapravo ometa kreativni proces. Međutim, sve se promenilo one večeri kada je lutka shvatila da definitivno ludi. Mora da je degeneracija njene "normalnosti" u zamahu jer je shvatila da svaki put kada je opere njena kosa ima drugu boju. Ne nijansu. Boju.
Taj podatak isprva ju je obradovao, ali nemalo zatim i uzbudio. Neprijatno uzbudio. Shvatila je da je to stvar koju nije smela da primeti ukoliko želi da sačuva zdrav razum. Ali, sada, kada ga je primetila, ništa joj nije bilo bitno.
Ili joj je možda zapalo za oko i ono "kada" kao odrednica koja zauzdava vreme u jedan nepodnošljivo opipljivi komad. Počelo je da je nervira vreme. Volela bi da ga ograniči, iščupa iz sećanja i zaboravi. Ne bole je događaji, ne bole je reči, ne peku je suze, iritira je i ubija vreme. Postojanje i protok. Zaraza od koje svi stare. Jedino je vreme otporno na vreme.
Ostala je u cudu, bezlicna i luda.
Taj podatak isprva ju je obradovao, ali nemalo zatim i uzbudio. Neprijatno uzbudio. Shvatila je da je to stvar koju nije smela da primeti ukoliko želi da sačuva zdrav razum. Ali, sada, kada ga je primetila, ništa joj nije bilo bitno.
Ili joj je možda zapalo za oko i ono "kada" kao odrednica koja zauzdava vreme u jedan nepodnošljivo opipljivi komad. Počelo je da je nervira vreme. Volela bi da ga ograniči, iščupa iz sećanja i zaboravi. Ne bole je događaji, ne bole je reči, ne peku je suze, iritira je i ubija vreme. Postojanje i protok. Zaraza od koje svi stare. Jedino je vreme otporno na vreme.
Ostala je u cudu, bezlicna i luda.
No comments:
Post a Comment